Најранија позната ограда је дрвена равна -ограда, која се налази на локалитету неолитског насеља Хемуду у Јујаоу, Џеђанг, датира више од 7.000 година.
Ограде су постојале још у време династије Џоу, што се може видети на украсним шарама погребних предмета династије Џоу. До династије Хан, употреба ограда је постала све раширенија, а појавиле су се компоненте као што су штапови, украсни панели, балустери и постоље.
Током северне и јужне династије, ограде су у основи добиле облик ограда виђен у каснијим генерацијама. Током династија Суи и Танг, почеле су да се граде камене ограде, као што су камене ограде на мосту са каменим луковима Џаоџоу у династији Суи.
До династије Сонг, примена камених ограда је постала прилично зрела. *Јингзао Фаши* (Грађевински стандарди) објављен у династији Северна Сонг прво је стандардизовао форме једноструких-ограда са куком и дуплих-ограда. *Јингзао Фаши* из династије Сонг описао је два облика камених ограда: једна је била ограда са дуплом-оградом, а друга{5}}ограда са једном куком. Кроз континуирани развој и усавршавање, ограде су постајале све сложеније и разноврсније у декорацији током династија Минг и Ћинг. Након касне династије Ћинг, западне класичне пропорције, димензије и декоративни стилови ограда ушли су у Кину. Модерне ограде имају још већу разноликост материјала и дизајна.
